Curumbele
ŽENIDBA KNEZA PAVLA
Kada se Pavle ženjaše,
Gospodu svate skupljaše
I lipu Anu nevestu.
Ane mu lipo zahvali:
"Lipa ti hvala divere,
Ne mogu ti ja na pir doć,
Već ću ti poslat sestricu
Visju i lipšu od mene."
Sestra j' sestricu splitala,
Splitajuć ju je svitala:
"Oj, moja Mare, sestrice,
Kada mi dojdeš pred kolo,
Niklo se kolu pokloni,
Tiho se kola uhvati.
I ne hvataj se do Pavla,
Ni do Pavlova brajana,
Jerbo je Pava hudoban,
I njegov bratac Andrija."
Sestra sestrice ne sluša,
Već kada dojde pred kolo,
Plaho se kolu pokloni,
Plaho se kola uhvati,
I hvata se do Pavla,
I do Pavlova brajana.
Govori joj knez Pavle:
"Ki bi mi glase donesal,
Da j' moja ljuba umrla,
Ja bin ga lipo daroval
Vranin konjićen spod sebe
I britkun sabljun od bedre."
Al' Pavlu glase donose,
Da mu je ljuba umrla.
"Ne igraj kolo oholo
Ne svirte svirci glasnito
Pavlova j' ljuba umrla."
Al' im govori knez Pavle:
"Svirajte svirci veselo,
Igrajte kolo oholo.
Ako je ona umrla,
Ovo je druga kraj mene
Lipša i višja od prve.
SIJALA SAN ŠENICU
Sijala san šenicu,
Rodno mesto za gorun.
Nju mi žanju tri brata,
I med njima sestrica
Po imenu Anica.
Sestrica se j' plakala.
Pitaju je tri brata:
"Ča je tebi, sestrico?
Je li tebi srp malen,
Ili ti je snop širok,
Al' govori Anica:
"Nije meni snop sirok,
Nit' je meni srp malen,
Već ja vidin črn oblak
Za oblakun beli stol,
Za kin sidi dragi moj."
Govore joj tri brata:
"Po čen poznaš dragog svog?"
"Na ruki mu j' prsten moj,
A va žepi facol moj,
Po tom poznan da je moj."
- GRB i SLIKE
NOVLJANSKI OBICAJ
PISME VA KOLU
OSUDA i SPROGOD
SOPCI I PIVACI
Novi Vinodolski - 2009
Curumbele
NIKAD NISAN VESELIJA BILA
Nikad nisan veselija bila,
Nego kad san brajna oženila,
Na piru san suknju izgorela,
Da je moja ne bin ni žalila
Već je suknja susedice moje.
Suseda me drugu suknju pita,
Da joj platin ili drugu vratin,
Volin platit nego drugu vratit.
DVA SE DRAGA
NA LIVADI LJUBE
Dva se draga na livadi ljube,
Nitko ne zna van trava zelena.
Travica je zemlji povidala,
A zemljica tvrdome kamenu.
Tvrdi kamen sjajnome misecu,
Sjajni misec žarkome sunašcu,
Žarko sunašce mornaron na moru,
A mornari divojaškoj majci.
Al govori divojaška majka:
"Bolje da se ni rodila nisan,
imala san hćcrku jedinicu,
Bila mi je dvoru za lipotu,
A sad mi je dvoru za sramotu."